Ko plaća, koliko i kada, po naslednim redovima (2026)
Kada nasledite stan, kuću ili plac, jedno od prvih pitanja je: da li i koliko ću platiti državi. Odgovor zavisi od toga u kom ste naslednom redu, a mnogi se iznenade kada saznaju da najčešće ne plaćaju ništa. Ovaj tekst objašnjava porez na nasleđe nekretnine u Srbiji za 2026: ko je oslobođen, koje su stope i u kom roku se plaća.
Ko plaća porez na nasleđe nekretnine
Visina poreza zavisi isključivo od srodstva sa preminulim, odnosno od naslednog reda:
| Nasledni red | Ko spada | Stopa poreza |
|---|---|---|
| Prvi | deca, supružnik, roditelji | 0% (oslobođeni) |
| Drugi | braća, sestre, dede, babe | 1,5% |
| Ostali | dalji srodnici i ostala lica | 2,5% |
Dakle, ako nasleđujete stan iza roditelja ili supružnika, porez na nasleđe ne plaćate. Plaćaju ga tek dalji srodnici, i to na tržišnu vrednost nekretnine, umanjenu za eventualne dugove vezane za tu imovinu.
Kada i kako se plaća
Porez na nasleđe se ne plaća odmah. Postupak ide ovako:
- Posle pravnosnažnog rešenja o nasleđivanju, sud (preko notara) obaveštava poresku upravu.
- Poreska uprava utvrđuje poresku osnovicu (tržišnu vrednost) i donosi rešenje o porezu na nasleđe.
- Porez se plaća u roku od 15 dana od dana prijema tog rešenja.
Ako spadate u prvi nasledni red, poreska uprava svejedno može poslati rešenje, ali sa iznosom nula, jer ste oslobođeni. Ceo kontekst nasleđivanja objasnili smo u vodiču kroz ostavinski postupak u Srbiji.
Porez na nasleđe vs. godišnji porez na imovinu
Ovo su dve potpuno različite stvari koje se lako pomešaju:
- Porez na nasleđe je jednokratan, plaća se samo jednom, pri sticanju nasledstva (i to samo dalji srodnici).
- Porez na imovinu je godišnji i plaća ga svaki vlasnik nekretnine, bez obzira kako ju je stekao.
Znači, čak i kada ste oslobođeni poreza na nasleđe, kao novi vlasnik postajete obveznik godišnjeg poreza na imovinu, koji se plaća u četiri rate tokom godine.
Šta posle nasleđivanja nekretnine
Da biste mogli da raspolažete nasleđenom nekretninom, morate je upisati na svoje ime u katastar. Tek tada možete da je prodate, poklonite ili založite. Pre svega proverite stanje nekretnine kroz list nepokretnosti, jer se kod nasleđenih nekretnina često pojave neuknjiženost ili tereti.
Ako planirate prodaju nasleđene nekretnine, naročito kada ima više naslednika, dobro je imati neutralnu procenu vrednosti i nekoga ko vodi proces. Pre same prodaje stan mora da bude uknjižen na naslednika, o čemu smo pisali u tekstu nasleđivanje stana i uknjižba u katastru.
Često postavljana pitanja
Da li deca plaćaju porez na nasleđeni stan?
Ne. Deca, supružnik i roditelji preminulog su u prvom naslednom redu i potpuno su oslobođeni poreza na nasleđe.
Kolika je stopa poreza na nasleđe nekretnine?
Drugi nasledni red (braća, sestre, dede, babe) plaća 1,5%, a svi ostali naslednici 2,5% na tržišnu vrednost nekretnine. Prvi nasledni red je oslobođen.
U kom roku se plaća porez na nasleđe?
U roku od 15 dana od dana prijema rešenja poreske uprave o porezu na nasleđe.
Da li se porez na nasleđe i porez na imovinu plaćaju zajedno?
Ne. Porez na nasleđe je jednokratan i plaćaju ga samo dalji srodnici. Porez na imovinu je godišnji i plaća ga svaki vlasnik nekretnine svake godine.
Zaključak
Za većinu ljudi koji nasleđuju nekretninu iza roditelja ili supružnika, porez na nasleđe ne postoji, jer su oslobođeni. Dalji srodnici plaćaju 1,5% ili 2,5% na tržišnu vrednost, u roku od 15 dana od rešenja. U svakom slučaju, posle nasleđivanja sledi upis u katastar i redovan godišnji porez na imovinu kao novi vlasnik.